VUDSTOK 1969! TRI DANA LJUBAVI, MIRA I MUZIKE Četvorica mladih planirala su dobar posao, a dobila nepreglednu masu ljudi, nestašicu hrane, blato... POTPUNI HAOS
Dodajte Kurir u vaš Google izborKada je Riči Hejvens nešto posle pet sati po podne 15. avgusta 1969. izašao na improvizovanu binu na farmi Maksa Jasgura u Betelu, u američkoj državi Njujork, malo ko je mogao da pretpostavi da počinje događaj o kojem će se pričati i više od pola veka kasnije.
Hejvens čak nije ni trebalo da otvori festival. Organizatori su ga poslali na binu jer su zbog saobraćajnog kolapsa drugi izvođači kasnili. Putevi prema Betelu bili su zakrčeni kilometrima. Automobili su ostavljani pored puta, a desetine hiljada ljudi poslednje kilometre prelazile su pešice.
Festival koji je trebalo da bude veliki, ali ipak kontrolisan muzički događaj već pre prvog akorda prestao je da bude ono što su njegovi tvorci planirali.
Zvanično se zvao Woodstock Music & Art Fair, sa sloganom „An Aquarian Exposition: 3 Days of Peace & Music”. Iza njega su stajala četvorica mladih ljudi: Džon Roberts, Džoel Rozenman, Arti Kornfeld i Majkl Lang.
Roberts je imao novac, Rozenman poslovno iskustvo, Kornfeld veze s muzičkom industrijom, a Lang iskustvo u organizovanju festivala. Ideja je prvobitno bila mnogo skromnija: napraviti muzički studio u Vudstoku, mestu u kojem su živeli ili boravili Bob Dilan i brojni drugi muzičari. Plan se ubrzo pretvorio u festival. Problem je bio što gotovo ništa nije išlo po planu.
Pobuna meštana
Prvobitna lokacija pronađena je kod Volkila, ali su se lokalne vlasti i stanovništvo pobunili. Do festivala je ostalo svega nekoliko nedelja kada su organizatori praktično ostali bez mesta na kojem bi ga održali. Spas je stigao u liku farmera Maksa Jasgura, vlasnika velike mlečne farme kod Betela. Pristao je da im iznajmi zemlju. Odluka nije oduševila njegove komšije. Jasgur je zbog festivala trpeo kritike, pretnje i bojkot pojedinih lokalnih trgovaca. Ali nije odustao.
Kasnije je izašao pred masu i rekao da su ljudi okupljeni na njegovoj zemlji dokazali nešto važno: da stotine hiljada mladih mogu da budu zajedno i da provedu nekoliko dana uz muziku i zabavu bez katastrofe koju su mnogi predviđali. Organizatori su očekivali oko 50.000 posetilaca. Kako je interesovanje raslo, procene su podignute na 100.000, zatim 150.000. Prodato je oko 186.000 ulaznica unapred. A onda su ljudi samo nastavili da dolaze.
Finansijska katastrofa
Procene se razlikuju, ali se najčešće govori o približno 400.000 ljudi, dok su neke procene išle i do pola miliona. Još desetine hiljada odustale su kad su videle kilometarske kolone. Ograde i blagajne nisu bile završene. Organizatori su morali da biraju: da nastave da grade binu ili da završe sistem naplate ulaznica. Izabrali su binu.
Vudstok je tako, praktično silom prilika, postao besplatan festival. Za organizatore je to bila finansijska katastrofa. Za mit o Vudstoku - jedan od presudnih trenutaka.
Haos oko Betela dostigao je razmere zbog kojih su pojedini mediji govorili o području pogođenom katastrofom. Glavne saobraćajnice bile su blokirane. Izvođači nisu mogli automobilima da stignu do bine, pa su neki prevoženi helikopterima. Hrana je počela da nestaje. Vode i toaleta nije bilo dovoljno. Medicinske ekipe bile su preopterećene. A onda je počela kiša. Polje se pretvorilo u ogromnu blatnjavu površinu. Ljudi su spavali pod najlonom, u šatorima, automobilima ili jednostavno na zemlji. Ipak, nije došlo do masovne panike niti nasilja kakvog su se mnogi plašili.
Festival je bio najavljen za 15, 16. i 17. avgust. Ali zbog kašnjenja, kiše i beskrajnih promena programa završio se tek ujutru 18. avgusta. Na Vudstoku su nastupila 32 izvođača i grupe. Prvog dana publika je čula Ričija Hejvensa, Svamija Sačidanandu, Svitvoter, Berta Zomera, Tima Hardina, Ravija Šankara, Melani, Arla Gatrija i Džoan Baez.
Drugog i trećeg dana na binu su izašli Santana, Kend hit, Grejtful ded, Kridens Klirvoter rivajvol, Dženis Džoplin, Slaj end Famili stoun, Hu, Džeferson erplejn, Džo Koker, Ten jirs after, Bend, Džoni Vinter, Blad, svet & tirs i Krozbi, Stils, Neš & Jang.
Prelomni trenutak
Za mnoge je Vudstok postao trenutak koji im je odredio karijeru. Santana je najbolji primer. Grupa još nije bila popularna. Njihov prvi album čak još nije bio objavljen. Posle eksplozivnog izvođenja pesme „Soul Sacrifice”, zabeleženog kamerama, milioni ljudi širom sveta upoznaće Karlosa Santanu.
Dženis Džoplin već je bila velika zvezda, ali njen nastup nije ušao u originalni film „Vudstok”. Navodno nije bila zadovoljna izvedbom i nije želela da se snimak koristi. Bend Hu (The Who) izašao je na binu duboko u noć. Njihov nastup ostao je upamćen i po incidentu s političkim aktivistom Abijem Hofmanom, koji je pokušao da preuzme mikrofon i govori publici. Pit Taunsend ga je oterao s bine. Džoa Kokera Vudstok je praktično lansirao među najveće zvezde. Njegova verzija pesme „With a Little Help from My Friends” postala je jedan od najupečatljivijih snimaka festivala. Odmah posle njegovog nastupa nebo se otvorilo.
Kiša je ponovo pretvorila farmu u more blata.
Mitovi o bebama
Romantična slika Vudstoka često prikriva koliko je situacija bila rizična. Droga je bila svuda. Organizatori su preko razglasa čak upozoravali publiku da kruži loš LSD. Medicinske ekipe zabeležile su hiljade intervencija, od posekotina i iscrpljenosti do reakcija na narkotike. Tokom festivala zabeležene su i dve smrti. Jedan mladić stradao je kad ga je pregazio traktor dok je spavao na zemlji, dok je druga smrt bila povezana s predoziranjem.
Istovremeno su zabeležena i rođenja povezana s festivalom, mada je priča da su bebe rođene baš usred mase na Vudstoku kasnije uglavnom prerasla u legendu koju je teško dokumentovati. Vudstok je od prvog dana stvarao sopstvene mitove.
Najčuveniji trenutak festivala dogodio se kada je najveći deo publike već otišao. Džimi Hendriks bio je najveća zvezda programa i insistirao je da zatvori festival. Zbog ogromnih kašnjenja na binu je stigao tek u ponedeljak, 18. avgusta, oko devet sati ujutru. Od stotina hiljada ljudi koji su prošli kroz Betel ostalo ih je tek nekoliko desetina hiljada. Pred njima je Hendriks izveo svoju radikalnu verziju američke himne „The Star-Spangled Banner”. Zvuci gitare podsećali su na eksplozije, sirene i bombardovanje. U zemlji duboko podeljenoj ratom u Vijetnamu, njegov nastup odmah je dobio političko značenje, iako je sam Hendriks kasnije odbacivao jednostavna tumačenja svog izvođenja kao puke antiameričke provokacije. Snimak je postao jedna od najpoznatijih scena u istoriji rok muzike. Ironija je bila potpuna: trenutak koji će kasnije milioni gledati kao simbol Vudstoka uživo je videla samo mala manjina ljudi koji su tri dana ranije došli na festival.
Ogromni dugovi
Za organizatore se Vudstok završio ogromnim dugovima. Festival koji je trebalo da donese zaradu pretvorio se u finansijski ponor. Kada su shvatili da više ne mogu da naplaćuju ulaz, nestao je glavni izvor prihoda, dok su troškovi neprekidno rasli. Ipak, priča nije bila završena. Filmske kamere su sve vreme radile. Dokumentarni film „Vudstok”, koji je režirao Majkl Vodli, pojavio se 1970. godine. Montažu je radio i tada mladi Martin Skorseze. Film je postao ogroman bioskopski hit i osvojio Oskara za najbolji dokumentarni film. Upravo su film i album sa snimcima s festivala učinili ono što sam događaj nije mogao. Pretvorili su nekoliko dana haosa na farmi u sliku koju će videti ceo svet. Milioni ljudi koji nikada nisu bili u Betelu dobili su svoj Vudstok.
Vudstok nije bio idilično organizovan skup pola miliona ljudi. Bio je logistička katastrofa. Nedostajalo je hrane, vode, toaleta i medicinske pomoći. Saobraćaj je bio paralizovan. Kiša je pretvorila prostor u blato. Organizatori su izgubili kontrolu nad naplatom ulaznica i završili u dugovima. Ali dogodilo se nešto što niko nije mogao da isplanira. Ogromna masa ljudi, bez dovoljno osnovnih uslova, nije se pretvorila u nasilnu rulju.
Stanovnici okolnih mesta donosili su hranu. Ljudi su delili ono što su imali. Medicinsku pomoć pružali su i volonteri. Američka vojska pomagala je helikopterima u transportu ljudi i materijala. Kad se sve završilo, ostalo je polje prekriveno smećem, šatorima, odećom i blatom. Ali ostali su i snimci.
Hendriks s gitarom. Santana zatvorenih očiju. Džo Koker koji celim telom prati muziku. Mladi parovi pod ćebadima. Deca u blatu. Nepregledna masa pred binom.
Od tih slika napravljen je Vudstok kakav danas pamtimo. Stvarni festival bio je mnogo neuredniji, rizičniji i haotičniji od legende. Možda je upravo zato legenda preživela.
Vudstok nije postao veliki zato što je sve funkcionisalo. Postao je veliki zato što gotovo ništa nije funkcionisalo - osim muzike i nekoliko stotina hiljada ljudi koji su, uprkos svemu, ostali zajedno.
Ivan Čorbić